Основна вредност књиге Ивана Новчића "Емир Кустурица: поетика порицања смрти" није само у поређењу великог српског редитеља са именима какви су Достојевски, Фелини, Маркес, Шагал или Андрић, већ у изазовима које његово дело нуди о трагању за основним егзистенцијалним, смисаоним и религијским питањима. Новчић Кустурицу не одмарава параметрима академске педантерије и типичног референтног оквира данашње помодне хуманистике, него са, понекад тек имплицитно, ауторима који су истраживали дубине људског духовног искуства, попут руских религијских философа. А пре свега, а то је оно најважније, он Кустурицу одмерава параметрима сопствених духовних и егзистенцијалних доживљаја, искустава и трагања и зато ова књига не мирише на кабинет ни на стару хартију него на - живи живот, што је већ сугерисано и у наслову. Тај живи живот, као и у великој руској традицији Достојевског и његових философских тумача, одише мирисима блата, крви и измета, али и опојним мирисима преображене твари, времена онога, које за сада само слутимо.
Др Владимир Коларић
Др Владимир Коларић
Нема коментара:
Постави коментар