ИМАГИНАРИЈУМ НАШЕ РЕАЛНОСТИ
Тешко је тачно рећи где и како Новчићеве приче настају будући да све оне, бар привидно, имају сасвим другачији повод, односно тему. Није тешко закључити да све оне носе жиг проживљеног, виђеног и опипаног, да су продукт наталожених токсина којима живот овде обогаћује феномен трајања међу себи сличнима. По томе, а и поделом на циклусе или поглавља, могло би се рећи да књига Срем и Суматра визуелно подсећа на песничку збирку са елементима прозног исказа, а може и обрнуто. Али у питању је проза, по много чему необична, несвакидашња и провокативна. Све се оне, мислим приче, у почетку, временски и просторно, дешавају у посебним и другачијим околностима, од ратишта, преко реминисценција о свакодневици, до опуштеног суботњег испијања кафе у градској кафани над културним додатком Политике, да би се касније, као поточићи, улиле у једну, основну и препознатљиву нит, реку која носи све садржаје битисања данас и овде. И без обзира шта је мотив, окидач који је потакао пишчеву потребу да га разради и забележи, кроз све те приче експилицитно или у форми наговештаја, присутан је тај амбивалентни, а нераскидиви однос Срема и Суматре, две супротности, два антагонизма, танатоса и ероса, ништавила и обећаног Раја који, у овом случају, и у лингвистичком смислу матерњег нам језика, носи значење отклона од ума и асоцира на оно што се дефинише изразом сумасишавши, суманути или ума лишени субјект. Према томе, могло би се рећи да нам се већ у наслову ове невелике књиге нуди могућност за двојако тумачење: од зла као добру и од зла ка још већем злу.
Иван Рајовић
Преузмите књигу (пдф документ)
https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=1543366789078337&id=741653075916383
