Сан сваког песника је да постане уредник
да рукописи зависе од њега
да књиге миришу на њега
да он мирише на стограмски папир
нових бестселера.
Сан сваког песника је да постане
директор
да чистачице зависе од њега
да књиговође зависе од њега
да он зависи од капљица зноја
фабричких лузера.
А сан мртвог песника је
да у неком туђинском кварту
гладује са својом женом
која крпи луткице
и бар једном месечно се јавља
у уред за странце
да га подсети да је нико и ништа.
Нема коментара:
Постави коментар