Посматрам стопала свог сина.
Имају сличности
Са стопалима његовог деде и ујака.
Чланковита, заобљена, крупна.
Њихов пут
Не зависи много од мене.
Замишљам их у мојим чизмама
За један број веће
Које су одавно окачене о клин
Неподмазане и прашњаве
И најежим се нa трен.
Пожелим да су у некој лакој обући
Да не газе трнолика места
Да остану слободна и нежна
Као у овој топлој соби
Где је случајно једне ноћи
Заспао поред мене.
Нема коментара:
Постави коментар